Хорови међу фрескама

Данас је празник св.ап.Јакова. За наш Црквени хор Света Три Јерарха посебан дан. Добили смо позив за учешће на једном од најзначајнијих хорских домаћих фестивала, „Хорови међу фрескама”. Између 29 црквених хорова из целе Србије, позваше и нас. Али пре свега – Света Литургија. Данашњи празник је и слава братства из Крупња и најзначајнији гост је свакако епископ шабачки г.Лаврентије, који ће служити Свету Литиргију уз учешће крупањских свештеника и ђакона Зорана, нашег хоровође.

Рано је јутро и нас неколико креће из Лознице према Крупњу. Једна група аутом, а друга аутобусом. Имам срећу, те сам у другој групи. Путовање нашим аутобусима је за мене увек изазов.

Стижемо пред почетак Литургије. Хор је на свом месту, црква пуна народа. Владика и свештеници врше задње припреме пред почетак. Овај пут је хоровођа Даница Кокановић.

-Благослови владико.
-Благословено Царство Оца и Сина и Светога духа, сада и увек и у векове векова.
-Амин.

Певамо радосни и мирни. Већ пет година, скоро сваке недеље смо активни учесници у крупањској цркви на Литургији. Предукус Вечности. Саображамо ангелима и њиховом појању. Трудим се. Сабирам мисли. Певамо Прву славу, Другу славу. Излази владика и помало неочеивано за нас, почиње да прича:

„За њихов ревносан свештенопоастирски рад, на добро наше Свете Цркве………, унапређују се о.Михаило у чин протонамесника, о.Милош и о.Миодраг у чин протојереја и ђакон Зоран у чин протођакона”.

Широк осмех на лицу Зоранове супруге. И хористи се гледају са задовољством. Осећамо Зоранов успех као свој. Придите поклонимсја. Литургија тече својим током. Тебе појем. и молим ти сја Боже наш. Сједињени у молитви, приводимо Лутиргију крају. Владика Лаврентије беседи о свештеничком чину. О несрећном свештенику који је учинио тежак грех убивства и човеку саблажњеном тим његовим грехом, коме се јавио анђео у сну и показао му како тог свештеника, оптерећеног грехом, на путу до цркве прате ђаволи, а на црквеним вратима прихватају анђели.

„Поштујте своје свештенике и узимајте благослов од њих, јер кроз њих делује Дух Свети”, – завршава владика своју беседу.

трпеза после Литургије	владика Лаврентије и прота Јаков

Дан смо почели са молитвом и сада још један важан догађај за нас. Пут за Београд и дуго очекивани концерт. Пар сати одмора, а затим паковање и покрет. Аутобус је пун наших хаљина, нота, нових фасцикли и доброг расположења. На моменте успевам да заспим али ми весели жагор и смех прекида сан. Не смета ми. Певање на Литургији у нашој и другим црквама, јавни наступи као и ова путовања, су оно што чине наш хорски живот лепим.

пауза у Шапцу	тонска проба у МШ Мокрањац

Долазимо сат времена пре концерта. Стара и свима нам добро позната Музичка школа. За већину нас, само по спољашности. Добијамо своје просторије у облику учионица. Кратак предах, а онда тонска проба. Добродошлицу и успешан наступ нам жели организатор фестивала мр.Предраг Стаменковић.

-–Ааааа… оооо…еееее…… Распевавамо се.

Мала доза нервозе је код свих присутна. Певамо почетке појединих композиција. Хоровођа није задовољан. И даље смо опуштени и нервозни. Акустика добра. Чујем све гласове. Не могу а да се не присетим осећаја који ме прати када певамо у цркви. Такав осећај никада нисам имао на бини. Али добро. Не бринем због будућег наступа, верујем да ће све бити како треба.

Тонска проба је завршена. Жене почињу са облачењем, шминкањем и осталим радњама које ће им помоћи да поред доброг гласа прикажу и добар стас. Ми мушкарци тај део посла остављамо за задњих десет минута. Стојимо испред својих учионица и гледамо да ли ће се појавити они које смо позвали. Ево их. Стрине, тетке, сестре, пријатељи. Пријатељи хора. Пар њих ћу и поменути, уз опаску да ми ненапоменути не замере, јер би онда овај текст био дужи него што се очекују од мене. Пре свих наш цењени академик Димитрије Стефановић, композитор Душан Максимовић - Думакс, професор Влада Милић, посебно нама драг диригент Ђорђе Станковић и заиста, многи други.

Срећемо се са познаницима из другог хора. Желимо једни другима успех.

19.50. Постављамо се у холу. Задње сугестије, које смо већ чули по ко зна колико пута. Нервоза на врхунцу. Хористи причају, протођакон Зоран се нервира.

„Молим вас. Само мало пажње. Људи! Слушајте ме!”

Наступ на фестивалу „Хорови међу фрескама

Максимална концентрација. Слушамо интонацију и крећемо. Молитва Оче наш. Кедров. У мом видокругу је само диригент. Нема мисли. Само осећај. Следи тропар Света Три Јерарха. Пажњу ми привлаче фотографи који покушавају да буду што неприметнији и тиши, несхватајући да баш на тај начин привлаче моју пажњу. Композиције се смењују једна за другом и након сваке осећам се све сигурнији. Тебе појем. Моја омиљена композиција од Мокрањца. И молим ти сја Боже наш. Сећам се данашње Литургије. Помози ми и спаси. Хвалите Господа с небес. Крећемо громко. Смењују се наизменично форте и пиано. Певају наизменично сопрани и басови. Преплићемо се. Уживам. Публика нас осећа и као знак захвалности за своје задовољство, дарује нам јак аплауз.

Излазимо из сале, брзо се пресвлачимо и журимо да се вратимо и чујемо наше пријатеље из другог хора. Они су јаки, њих има дупло више него нас, имају сјајне појединце и одлично звуче. Након наступа излазе и помешани са публиком певају композицију Ово је Србија. Одличан завршетак концерта.

После оваквих наступа осећам се мало празно. Тако је и сада. Причам механички са пријатељима. Највише бих волео да будем једно време сам.

И ево нас поново на путу. Истом, само у супротном смеру. Задовољни и уморни. Наздравља се успешном концерту, новом чину нашег протођакона, здрављу и срећи.. У рано јутро смо већ у својим креветима. Имам осећај да су прошла три дана од прве реченице.

* * *

„Хало. Морам ти рећи да сам ја цео данашњи дан била под утиском соноћњег концерта. Цео дан су ми се дешавале лоше ствари. Људи ме грде, гурају ме, љуте се на мене, а ја се само сетим како ми је било синоћ и.. насмешим се”.

* * *

Оно што су цењени чланови жирија заокружили је мање битно. Битно је да смо ми својим молитвеним певањем успели да такнемо ту Божију душу. Искрено се надам да је то вече било још такнутих душа.

Слава Теби Господе.

Драган Кокановић